U Rimu, u III veku, posle pada Palmire, plemić Lucije Manlije Pizon piše svojoj prijateljici Fausti, koja je ostala na Istoku. Priča joj o kraljici Zenobiji, poraženoj i prognanoj blizu Rima, i o caru Aurelijanu, strašnom ratniku koji odlučuje da satre hrišćane. A Pizon i sam deli tu novu veru.
Ovaj roman oživljava Rim u vreme kada se sukobljavaju dve religije, viđen iznutra očima jednog ugroženog svedoka. Nastavak je „Zenobije“, ali Pizon u njemu priča Fausti šta je bilo s kraljicom: u priču se ulazi bez muke.
Napisan u obliku pisama, lako se čita, pismo po pismo, na jeziku koji učite.
