Posle očeve smrti, Elinor i Merijen Dešvud gube porodičnu kuću i sa majkom odlaze da žive u jednoj kućici u Devonu. Elinor, starija, zadržava osećanja za sebe; Merijen, strastvena, kaže sve što oseća. Merijen se zaljubljuje u šarmantnog Vilobija, koji joj je jednog kišnog dana pritekao u pomoć, i ne krije svoju sreću. Elinor, pak, ćutke voli uzdržanog Edvarda.
Sa blagom ironijom, Džejn Ostin prikazuje dva načina da se voli, a do samog kraja pitamo se koja je od dve sestre u pravu.
Duhoviti dijalozi čine ga prijatnim štivom na jeziku koji učite.
