Kompletan katalog

Na severu Engleske, gospodin Ernšo jednog dana dovodi kući dete nađeno na ulicama Liverpula: Hitklifa. Dečak odrasta na staroj farmi Orkanski visovi sa Ketrin, domaćinovom kćerkom, koja se od njega ne odvaja. Ali Ketrin se okreće Edgaru Lintonu, bogatom susedu iz doline, a povređeni Hitklif ne oprašta. Emili Bronte napisala je samo ovaj roman, i u njemu priča o jednoj od najpoznatijih ljubavi u književnosti: mračnoj i silovitoj ljubavi, jačoj od razuma. Ova priča, koju najvećim delom pripoveda sluškinja Neli Din, kao pored vatre, čita se bez daha na jeziku koji učite.

Jednog jutra, Gregor Samsa, skromni trgovački putnik, budi se pretvoren u ogromnog insekta. Zatvoren u svojoj sobi, više ne može da radi, a njegova porodica, koja je zavisila od njegove plate, mora da nauči da živi s njim. Ova kratka priča, uznemirujuća i prožeta crnim humorom, pokazuje šta ostaje od čoveka kada porodica u njemu vidi samo teret. Kafka piše jednostavnim i preciznim rečenicama: idealan tekst za prvo čitanje na jeziku koji učite.

U Londonu, beležnik Aterson brine za svog starog prijatelja, doktora Džekila, uglednog lekara. U svom testamentu Džekil ostavlja svu imovinu izvesnom gospodinu Hajdu, surovom čoveku koga se svi plaše. Aterson vodi istragu da bi shvatio šta povezuje ta dva čoveka. Ovaj kratki roman govori o mračnoj strani koju svako nosi u sebi, i vodi do jednog od najpoznatijih otkrića u književnosti. Brz ritam čini ga idealnim klasikom za čitanje na jeziku koji učite.

U Londonu, jedan slikar slika portret Dorijana Greja, mladića izuzetne lepote. Pred slikom Dorijan izgovara želju: da zauvek ostane mlad, a da umesto njega stari portret. Pod uticajem ciničnog lorda Henrija, prepušta se životu punom uživanja, a svaki njegov greh ostavlja trag na platnu. Dorijan tada skriva sliku od svih očiju. Opčinjavajuća priča o lepoti, zlu i ceni večne mladosti, u kojoj blistaju duhovite reči Oskara Vajlda. Dijalozi puni humora čine ga uzbudljivim štivom na jeziku koji učite.

Ostavši bez roditelja, zlostavljana od tetke, a zatim vaspitavana u strogom internatu, Džejn Ejr postaje guvernanta u dvorcu Tornfild. Tamo upoznaje svog gospodara, gospodina Ročestera, mračnog i nepredvidivog čoveka, u koga se zaljubljuje. Ali kuća krije tajnu, a noću hodnicima odjekuju čudni zvuci. Velika priča o ljubavi i tajni, koju nosi junakinja koja odbija da se odrekne svoje slobode i dostojanstva. Džejn sama priča svoju priču, kao ispovest, a roman se čita bez daha na jeziku koji učite.

Jednu mladu ženu, iscrpljenu posle rođenja bebe, muž lekar smešta u staru kuću iznajmljenu za leto. Zabranjeno joj je da piše i radi, i dane provodi u sobi oblepljenoj ružnim žutim tapetama. Krišom vodi dnevnik, i na kraju počinje da veruje da se iza šara na zidu nešto pomera. Šarlot Perkins Gilman je i sama prošla kroz takvo lečenje mirovanjem, a ova kratka priča budi nelagodnost koja raste sa svakom stranom. Čita se u jednom dahu na jeziku koji učite.

U Beču, jedan slavni pisac vraća se kući na svoj rođendan i nalazi dugačko pismo, bez imena i adrese. Jedna žena mu priča svoj život: voli ga od svoje trinaeste godine, od dana kada se doselio u stan preko puta njenog. Tokom godina, sretao ju je mnogo puta, a da je nikada nije prepoznao. Ko je ta nepoznata žena, i zašto mu piše baš sada? Ova kratka priča Stefana Cvajga jedna je od najlepših priča o neuzvraćenoj ljubavi. Napisana kao ispovest, jednim glasom, čita se u jednom dahu na jeziku koji učite.

Po povratku iz Evrope, doktor Simao Bakamarte nastanjuje se u Itagvaiju, gradiću u Brazilu, i tamo otvara ludnicu, Zelenu kuću, da bi metodično proučavao ludilo. U nju najpre zatvara nekoliko pomalo čudnih stanovnika, zatim ugledne ljude, a onda toliko sveta da ludnica na kraju primi četiri petine grada. Sa oštrom ironijom, Mašado de Asis, najveći pisac Brazila, postavlja pitanje koje izmami osmeh i podstiče na razmišljanje: ko odlučuje šta je normalno? Ova kratka priča, puna humora, čita se u jednom dahu na jeziku koji učite.

Bez posla, Etjen Lantje jedne martovske noći stiže pred Voré, rudnik na severu Francuske, i zapošljava se u ekipi rudara Maea. Na dnu rudnika upoznaje vrućinu, opasnost i glad porodica, a Katrin, Maeova kći, ne ostavlja ga ravnodušnim. Pobunjen, Etjen povede rudare u veliki štrajk protiv Kompanije. Naslov priziva prolećni mesec u kome seme klija, kao nada u pravedniji svet. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki Zolin roman možete čitati na jeziku koji učite.

Fjodor Karamazov, škrt i raspusan otac, svađa se sa najstarijim sinom Dmitrijem, oko novca i oko iste žene. Njegova druga dva sina idu suprotnim putevima: Ivan, koga muči postojanje zla, i blagi Aljoša, iskušenik u manastiru. Jedne večeri starac je ubijen, a sve sumnje padaju na Dmitrija. U isti mah kriminalistička istraga i veliki porodični roman, ovo je poslednja knjiga Dostojevskog, a za mnoge čitaoce i najveća. Sa prevodom uvek pred očima, ovo remek-delo možete čitati na jeziku koji učite.

Petnaest priča o Dablinu oko 1900. godine, od detinjstva do zrelog doba. Jedan đak sanja da ode na veliki bazar, jedna devojka okleva da sve ostavi i ode s jednim mornarom, jedan službenik utapa bes u alkoholu, jedna porodica se okuplja na svom godišnjem balu, u vreme Božića. Džojs slika obične ljude, zarobljene u rutini, u trenutku kada im se život malo preokrene. Zbirka se završava pričom „Mrtvi“, jednom od najlepših pripovedaka ikada napisanih. Priče su kratke i čitaju se jedna po jedna na jeziku koji učite.

Jednog jutra Jozef K., važan bankarski službenik, uhapšen je u svom stanu, a ne zna zašto. Ipak ga puštaju da slobodno odlazi na posao. Sud koji mu sudi zaseda na tavanima u predgrađu, zatrpanim spisima, i niko ne može da mu kaže za šta je optužen. Kafka je zamolio svog prijatelja Maksa Broda da posle njegove smrti spali ovaj roman, zajedno s ostalim rukopisima. Maks Brod je to odbio. Najvećim delom iz ove knjige potiče reč „kafkijanski“, za svaku apsurdnu situaciju u kojoj se čovek izgubi među pravilima i kancelarijama. Sa svojim čudnim, ponekad gotovo komičnim scenama, i sa prevodom uvek pred očima, ovaj roman se čita na jeziku koji učite.

U Parizu, krajem XIX veka, Žorž Diroa, bivši vojnik bez prebijene pare, slučajno sreće jednog druga koji je postao novinar i koji ga uvodi u svoj list. Lep momak, bez talenta i bez skrupula, Diroa brzo shvata da mu žene mogu otvoriti sva vrata. Mopasan daje portret zavodnika spremnog na sve da bi uspeo, i bez uvijanja pokazuje kulise štampe, politike i novca. Sa živim poglavljima i jasnim stilom, ovaj roman se lako čita na jeziku koji učite.

Ivan Iljič je ugledan sudija, koji je izgradio udoban, častan i uredan život. Jednog dana, posle običnog pada, pojavljuje se čudan bol u boku, koji ga više ne napušta. Malo-pomalo shvata da je njegova bolest ozbiljna, i da njegova porodica radije glumi da ništa ne vidi. Suočen sa smrću, pita se da li je zaista živeo. Ova kratka Tolstojeva priča nije izgubila ništa od svoje snage: postavlja pitanje koje svako na kraju sebi postavi, pitanje o tome šta je zaista važno. Napisana jednostavnim i neposrednim stilom, lako se čita na jeziku koji učite.

Posle godina provedenih u Parizu, Ljubov Ranjevska vraća se na svoje imanje u provinciji, ogrezlo u dugovima. Treba odlučiti o sudbini višnjika, vrta njenog detinjstva. Oko nje se okupljaju njen brat, njene ćerke, stari sluga, večiti student i jedan trgovac čiji je otac bio kmet te porodice. To je poslednji Čehovljev komad, koji je on sam nazivao komedijom: meša smeh i setu u nežnom oproštaju od sveta koji nestaje. Napisan sav u dijalozima, ovaj kratki komad lako se čita na jeziku koji učite.

„Ja sam bolestan čovek... Ja sam pakostan čovek.“ Tako počinje ispovest jednog bivšeg sitnog činovnika, ogorčenog i usamljenog, povučenog u jedan kutak Sankt Peterburga. Najpre izazivački objašnjava zašto odbacuje razum i napredak. Zatim priča o jednoj ponižavajućoj večeri sa bivšim drugovima, i o susretu sa jednom mladom ženom, Lizom. Ovaj pripovedač se ruga svemu, i sebi i čitaocu, a ipak opčinjava. Ova knjiga se često smatra ulaznim vratima u velike romane Dostojevskog. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj grozničavi tekst možete čitati na jeziku koji učite.

Mlada guvernanta odlazi da se brine o dvoje dece, Majlsu i Flori, u jedan usamljeni dvorac na engleskom selu. Deca su šarmantna, gotovo previše. Uskoro na jednoj kuli, a zatim pored jezerceta, primećuje dve prilike koje ne bi trebalo da budu tu. Pravi duhovi ili guvernantino ludilo? Henri Džejms ostavlja sumnju do poslednjeg reda, a upravo ta sumnja čini ovu priču jednom od najpoznatijih priča o duhovima. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj klasik možete čitati na jeziku koji učite.

Gustav fon Ašenbah, slavni pisac u godinama, iscrpljen radom, odlazi da se odmori u Veneciju. U svom velikom hotelu na Lidu opčinjen je lepotom jednog poljskog dečaka, Tađa, koja mu se čini savršenom. U međuvremenu, u gradu se potajno širi epidemija. Ovaj kratki roman govori o opčinjenosti lepotom, i o čoveku koji je potpuno vladao sobom, a malo-pomalo gubi svaku kontrolu. To je jedna od najpoznatijih priča XX veka. Sa prevodom uvek pred očima, ovo remek-delo možete čitati na jeziku koji učite.

Sin pilara iz Jure, Žilijen Sorel je siromašan, ponosan i ambiciozan, i potajno se divi Napoleonu. Kao kućni učitelj kod gradonačelnika Verijera, zavodi njegovu ženu, gospođu de Renal. Zatim se, od bogoslovije u Bezansonu do pariske palate markiza de La Mola, penje kroz društvo koje ga prezire. To je Stendalov veliki roman o ambiciji i ljubavi. Žilijen, sam protiv čitavog društva, jedan je od najzanimljivijih junaka u književnosti. Sa prevodom uvek pred očima, ovo remek-delo možete čitati na jeziku koji učite.

Mladi Verter nastanjuje se u jednom mirnom nemačkom selu. Na jednom balu upoznaje Šarlotu, svetlu mladu ženu koja se brine o svojoj mlađoj braći i sestrama, ali je već obećana drugome. U pismima koja piše svom prijatelju Vilhelmu, Verter priča o svojoj sreći, a zatim o svojoj muci. Ovaj kratki roman preko noći je proslavio Getea. Cela Evropa se zanela Verterom, toliko da su mladići počeli da nose, kao i on, plavi kaput i žuti prsluk. Napisan u obliku pisama, lako se čita na jeziku koji učite.

Na Vol stritu, jedan pravnik zapošljava novog pisara, Bartlbija, bledog i nenametljivog mladića, u početku veoma marljivog. Jednog dana, kada ga poslodavac zamoli da s njim proveri jedan prepis, Bartlbi jednostavno odgovori: „Radije ne bih.“ Zatim tu istu rečenicu ponavlja na svaki zahtev, a nikada ne napušta kancelariju. Smešna i uznemirujuća u isti mah, ova kratka priča postavlja pitanje koje se ne zaboravlja: šta učiniti pred nekim ko sve odbija, ljubazno i bez ljutnje? Njegova rečenica, „radije ne bih“, postala je čuvena u celom svetu. Priča se čita u jednom dahu na jeziku koji učite.

Jednog lepog junskog jutra u Londonu, Klarisa Dalovej priprema prijem koji uveče priređuje. Tokom dana, koji otkucava Big Ben, seća se svoje mladosti i Pitera Volša, čoveka za koga se nije udala. Na drugom kraju grada, Septimus, bivši vojnik, još nosi rat u sebi. Ceo roman odvija se u jednom jedinom danu, a prelazi se s jednog lika na drugi kao da ih čujemo kako misle. Prva rečenica, u kojoj gospođa Dalovej kaže da će sama kupiti cveće, ostala je čuvena. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki klasik možete čitati na jeziku koji učite.

Pariz, 1819. U skromnom pansionu Voker, stari Gorio, bivši proizvođač testenine, odriče se svega zbog svoje dve ćerke, udate za ljude iz visokog društva. Njegov mladi sused, Rastinjak, siromašni student iz provincije, sanja da uđe u taj blistavi svet. Tajanstveni Votren, još jedan stanar, objašnjava mu nemilosrdna pravila tog sveta. Ovaj roman je na francuskom od Rastinjaka napravio običnu imenicu za ambicioznog mladića. To je jedan od vrhova „Ljudske komedije“, o novcu, ambiciji i očevoj ljubavi. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki Balzakov roman možete čitati na jeziku koji učite.

Rođen u ubožnici, Oliver Tvist odrasta gladan, i jednog dana se usuđuje da zatraži još malo kaše, što izaziva skandal. Beži u London, gde pada u ruke Fejgina, starca koji jednu družinu dece obučava da potkradaju prolaznike. Dikens prikazuje bedu siromašne dece u Londonu, a njegovi likovi, poput lukavog Fejgina, ostali su čuveni. Dirljiva priča o nevinosti, suočenoj sa svetom koji ništa ne poklanja. Sa poglavljima punim obrta, ovaj roman se čita bez daha na jeziku koji učite.