Kompletan katalog

Dekart priča kako je, razočaran svime što je naučio u školi, odlučio da sve počne iznova. Postavlja sebi četiri jednostavna pravila za ispravno mišljenje i sumnja u sve, dok ne pronađe jedinu stvar u koju ne može da sumnja: „mislim, dakle postojim“. Mala knjiga koja je promenila način razmišljanja. I danas pomaže da mislimo svojom glavom, metodično i kritički. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj temeljni tekst možete čitati na jeziku koji učite.

Petnaest priča o Dablinu oko 1900. godine, od detinjstva do zrelog doba. Jedan đak sanja da ode na veliki bazar, jedna devojka okleva da sve ostavi i ode s jednim mornarom, jedan službenik utapa bes u alkoholu, jedna porodica se okuplja na svom godišnjem balu, u vreme Božića. Džojs slika obične ljude, zarobljene u rutini, u trenutku kada im se život malo preokrene. Zbirka se završava pričom „Mrtvi“, jednom od najlepših pripovedaka ikada napisanih. Priče su kratke i čitaju se jedna po jedna na jeziku koji učite.

U Kranfordu, malom provincijskom gradu, gotovo sve kuće vode dame, često siromašne, koje nikada ne govore o novcu. Pripovedačica, Meri Smit, tamo dugo boravi kod gospođice Meti, plašljive i veoma dobre kćeri pokojnog sveštenika. Tu se sreću krava obučena u flanel, ljubav odbijena nekada davno i strah od lopova koji obuzima ceo grad. Elizabet Gaskel priča o tim malim životima s nežnim humorom. Smešna i dirljiva knjiga o tihoj dobroti i uzajamnoj pomoći. Sastavljena od kratkih scena, kao od niza poseta, lako se čita na jeziku koji učite.

Jednog jutra Jozef K., važan bankarski službenik, uhapšen je u svom stanu, a ne zna zašto. Ipak ga puštaju da slobodno odlazi na posao. Sud koji mu sudi zaseda na tavanima u predgrađu, zatrpanim spisima, i niko ne može da mu kaže za šta je optužen. Kafka je zamolio svog prijatelja Maksa Broda da posle njegove smrti spali ovaj roman, zajedno s ostalim rukopisima. Maks Brod je to odbio. Najvećim delom iz ove knjige potiče reč „kafkijanski“, za svaku apsurdnu situaciju u kojoj se čovek izgubi među pravilima i kancelarijama. Sa svojim čudnim, ponekad gotovo komičnim scenama, i sa prevodom uvek pred očima, ovaj roman se čita na jeziku koji učite.

U Parizu, Operu progoni fantom: zahteva da mu se čuva loža broj 5 i pismima preti direktorima. Kristina Dae, mlada švedska pevačica, potajno uzima časove kod tajanstvenog glasa koji naziva Anđelom muzike. Njen prijatelj iz detinjstva, vikont Raul de Šanji, želi da otkrije ko se krije iza tog glasa. Luster koji pada usred predstave, maska, podzemni hodnici ispod pozornice: Gaston Leru je stvorio lik poznat u celom svetu, istovremeno strašan i dirljiv. Vođen kao istraga, pun napetosti, ovaj roman se lako čita na jeziku koji učite.

Na severu Engleske, gospodin Ernšo jednog dana dovodi kući dete nađeno na ulicama Liverpula: Hitklifa. Dečak odrasta na staroj farmi Orkanski visovi sa Ketrin, domaćinovom kćerkom, koja se od njega ne odvaja. Ali Ketrin se okreće Edgaru Lintonu, bogatom susedu iz doline, a povređeni Hitklif ne oprašta. Emili Bronte napisala je samo ovaj roman, i u njemu priča o jednoj od najpoznatijih ljubavi u književnosti: mračnoj i silovitoj ljubavi, jačoj od razuma. Ova priča, koju najvećim delom pripoveda sluškinja Neli Din, kao pored vatre, čita se bez daha na jeziku koji učite.

U Hamburgu, profesor Lidenbrok, plahovit naučnik, sa svojim sinovcem Akselom dešifruje stari pergament. Jedan islandski alhemičar u njemu tvrdi da je kroz krater jednog vulkana sišao do središta Zemlje. Profesor odmah kreće na Island sa Akselom, koji nimalo nije spokojan, i tamo unajmljuje Hansa, vodiča isto toliko mirnog koliko i snažnog. Pod zemljom otkrivaju beskrajne hodnike, ogromno more i davno nestala stvorenja. Žil Vern tako dobro spaja nauku i maštu da verujemo u svaku etapu putovanja. Ispričan iz Akselovih usta, sa humorom i napetošću, ovaj roman se lako čita na jeziku koji učite.

Za vreme Prvog svetskog rata, Frederik Henri, mladi Amerikanac, vozi sanitetska kola za italijansku vojsku na planinskom frontu. Tamo upoznaje Ketrin Barkli, englesku bolničarku. Ranjen, leči se u bolnici u Milanu, a njihova veza postaje velika ljubav. Hemingvej je i sam vozio sanitetska kola na tom frontu, bio ranjen i voleo jednu bolničarku. On priča o ratu bez junaštva, i o ljubavi koja pokušava da pobegne od rata. Kratke i jednostavne rečenice i mnogo dijaloga čine ga lakim za čitanje na jeziku koji učite.

U Irskoj, mladi Stiven Dedalus odrasta u katoličkoj porodici koja malo-pomalo siromaši. Kao đak kod jezuita, neko vreme prestravljen propovedi o paklu, dobija čak i predlog da postane sveštenik. Ali u sebi oseća kako raste drugi poziv: poziv umetnosti. Džojs ovde, jedva prikriveno, priča o sopstvenoj mladosti: kako osetljiv dečak postaje pisac koji želi da misli svojom glavom. Njegov junak nosi ime Dedala, lika iz grčke mitologije koji je sebi napravio krila da bi pobegao. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki Džojsov roman možete otkriti na jeziku koji učite.

U Rimu, za vreme cara Nerona, mladi patricij Vinicije zaljubljuje se u Ligiju, stranu princezu odraslu u jednoj rimskoj porodici. Navikao da dobije sve što poželi, hoće da je uzme silom, ali ona mu izmiče, i on otkriva da je hrišćanka. Kada Rim gori, a Neron traži krivce, hrišćane bacaju zverima u areni. Ovaj veliki ljubavni i pustolovni roman proslavio je svog autora u celom svetu, a Sjenkjevič je 1905. dobio Nobelovu nagradu. Naslov dolazi od čuvenog pitanja: „Quo vadis, Domine?“, „Kuda ideš, Gospode?“ Pun akcije i velikih scena, ovaj roman se čita bez daha na jeziku koji učite.

U jednom mirnom gradiću na američkom Zapadu, početkom XX veka, dvojica prijatelja iz detinjstva dolaze na ideju: da navedu sve da poveruju kako će grad postati veliki. Dokle god ljudi u to veruju, cena placeva raste. Kupuju zemlju, iscrtavaju novu četvrt i dovode železnicu. Satira puna humora o lakom novcu, prijateljstvu i groznici špekulacije. Živ ton i mnogo dijaloga čine ga prijatnim štivom na jeziku koji učite.

Da bi pobegao od oca, nasilnog pijanice, i od udovice koja hoće da ga pretvori u lepo vaspitanog dečaka, Haklberi Fin glumi sopstvenu smrt. Niz Misisipi plovi na splavu sa Džimom, odbeglim robom. Duž reke sreću prevarante, zavađene porodice i gradove pune opasnosti. Hak sam priča, svojim dečačkim rečima, o prijateljstvu koje ruši sve što su ga učili. Hemingvej je govorio da cela moderna američka književnost potiče iz ove knjige. Sa prevodom uvek pred očima, Hakov slikovit govor i njegove avanture čitaju se sa uživanjem na jeziku koji učite.

Početkom XX veka, Ema Goldman, koja je iz Rusije stigla u Sjedinjene Države sa šesnaest godina, putuje po zemlji da brani anarhizam, san o društvu bez gospodara. U ovim esejima napada zatvore, patriotizam, brak bez ljubavi i puritansko licemerje, i brani pravo žena da same odlučuju o svom životu. Nastali iz njenih predavanja, ovi tekstovi su neposredni i snažni. I danas podstiču na razmišljanje o tome šta svakog od nas čini zaista slobodnim. Sa prevodom uvek pred očima, ove angažovane tekstove možete čitati na jeziku koji učite.

Posle brodoloma, Guliver, brodski lekar, budi se na plaži, za zemlju vezan sićušnim nitima: nalazi se među Liliputancima, narodom visokim petnaest centimetara. Na drugim putovanjima i sam će biti sasvim mali u zemlji divova, a zatim će otkriti leteće ostrvo i zemlju kojom vladaju razumni konji. Iza izgleda bajke, ovo je satira puna humora o ljudima i njihovim svađama. Knjiga je ostavila čak i reč u rečniku: „liliputanski“. Guliver priča o svojim putovanjima kao u brodskom dnevniku, a ovaj veliki klasik se čita sa uživanjem na jeziku koji učite.

Jedan zabranjeni pozorišni komad kruži pod naslovom „Kralj u žutom“. Prvi čin deluje bezazleno, ali onaj ko pročita drugi pada u ludilo. U ovoj zbirci priča, jedan čovek veruje da mu je suđeno da vlada Amerikom, jedan vajar otkriva vodu koja živa bića pretvara u mermer, a jednog slikara progoni čuvar obližnje crkve. Ovde se otkrivaju Karkosa i Žuti znak, tajne koje su opčinile H. P. Lavkrafta i mnoge pisce posle njega. Strah dolazi od onoga što se nikada ne kaže sasvim. Priče se čitaju jedna po jedna, vašim ritmom, na jeziku koji učite.

U Londonu, jednog kišnog februara, dve žene koje se ne poznaju čitaju isti oglas: mali srednjovekovni zamak izdaje se za mesec april, u Italiji, na obali mora, među glicinijama i suncem. Da bi podelile troškove, udružuju se sa dve nepoznate žene, mladom aristokratkinjom i jednom starom gospođom. Daleko od Londona i svojih navika, svaka se malo-pomalo menja pod italijanskom svetlošću. Svetao roman pun humora, koji budi želju za putovanjem. Napisan lakim i živim stilom, čita se sa uživanjem na jeziku koji učite.

Posle osamnaest godina u tamnici Bastilje, doktor Manet je oslobođen i ponovo nalazi svoju kćer Lusi, koja ga je smatrala mrtvim. U Londonu, Lusi upoznaje dvojicu muškaraca koji su neobično slični: Čarlsa Darneja, francuskog aristokratu koji se odrekao svog imena, i Sidnija Kartona, sjajnog ali razočaranog advokata. Uskoro izbija Revolucija i sve ih odvlači u Pariz. Prva rečenica, „Bilo je to najbolje od svih vremena, bilo je to najgore od svih vremena“, jedna je od najpoznatijih u književnosti, a kraj i danas potresa čitaoce. Pun napetosti i neočekivanih obrta, ovaj roman se čita bez daha na jeziku koji učite.

Jednog jutra u Londonu, skromni arhitekta pronalazi u svojoj kadi telo nepoznatog čoveka, na kome nema ničega osim zlatnih cvikera. Istog dana, jedan bogati finansijer nestaje bez traga. Lord Piter Vimzi, otmeni aristokrata i detektiv amater, upušta se u istragu uz pomoć Bantera, svog vernog sluge. Ovo je prvi slučaj lorda Pitera, junaka koji je podjednako duhovit i briljantan, i koji pod lakim držanjem krije izvanredan njuh. Sa dijalozima punim humora, ovaj roman se lako čita na jeziku koji učite.

U Parizu, krajem XIX veka, Žorž Diroa, bivši vojnik bez prebijene pare, slučajno sreće jednog druga koji je postao novinar i koji ga uvodi u svoj list. Lep momak, bez talenta i bez skrupula, Diroa brzo shvata da mu žene mogu otvoriti sva vrata. Mopasan daje portret zavodnika spremnog na sve da bi uspeo, i bez uvijanja pokazuje kulise štampe, politike i novca. Sa živim poglavljima i jasnim stilom, ovaj roman se lako čita na jeziku koji učite.

Ivan Iljič je ugledan sudija, koji je izgradio udoban, častan i uredan život. Jednog dana, posle običnog pada, pojavljuje se čudan bol u boku, koji ga više ne napušta. Malo-pomalo shvata da je njegova bolest ozbiljna, i da njegova porodica radije glumi da ništa ne vidi. Suočen sa smrću, pita se da li je zaista živeo. Ova kratka Tolstojeva priča nije izgubila ništa od svoje snage: postavlja pitanje koje svako na kraju sebi postavi, pitanje o tome šta je zaista važno. Napisana jednostavnim i neposrednim stilom, lako se čita na jeziku koji učite.

Rođen na obali Tormesa, u bednoj porodici, mali Lazaro postaje vodič jednog slepog prosjaka, svog prvog gospodara. Da ne bi umro od gladi, uči da ga potkrada: pije mu vino kroz slamku i krade mu kobasicu. Zatim služi kod škrtog sveštenika, a onda kod osiromašenog plemića koji svoju bedu krije iza lepe odeće. Objavljena bez imena autora 1554. godine, a potom zabranjena odlukom inkvizicije, ova kratka priča puna lukavstva i crnog humora prvi je pikarski roman. Lazaro sam, s lukavim osmehom, priča svoje avanture, a kratka poglavlja lako se čitaju na jeziku koji učite.

Albert Ajnštajn sam objašnjava relativnost širokoj publici. Da bi ga razumeli, uzima primere iz svakodnevnog života: voz koji se kreće duž perona, dve munje koje udare u istom trenutku, kamen ispušten kroz prozor vagona. Nije potrebna viša matematika da biste ga pratili, od brzine svetlosti do zakrivljenosti prostora. Najzad shvatamo zašto vreme i prostor nisu ono što smo mislili, a to objašnjava sam Ajnštajn. Napisana jasnim stilom, sa kratkim poglavljima, ova knjiga se lako čita na jeziku koji učite.

Posle godina provedenih u Parizu, Ljubov Ranjevska vraća se na svoje imanje u provinciji, ogrezlo u dugovima. Treba odlučiti o sudbini višnjika, vrta njenog detinjstva. Oko nje se okupljaju njen brat, njene ćerke, stari sluga, večiti student i jedan trgovac čiji je otac bio kmet te porodice. To je poslednji Čehovljev komad, koji je on sam nazivao komedijom: meša smeh i setu u nežnom oproštaju od sveta koji nestaje. Napisan sav u dijalozima, ovaj kratki komad lako se čita na jeziku koji učite.

Harpagon, bogati građanin opsednut svojim kovčežićem punim zlata, želi da decu oženi i uda za imućne prilike, da ništa ne bi potrošio, a sam da se oženi mladom Marijanom. Ali njegov sin Kleant voli upravo Marijanu, njegova ćerka Eliza voli Valera, a jedan lukavi sluga je primetio kovčežić. To je jedna od najpoznatijih Molijerovih komedija. Njen junak je na francuskom postao obična imenica, „harpagon“, a njegov uzvik „Bez miraza!“ zasmejava već više od tri veka. Napisan u živim dijalozima i pun zabuna, ovaj komad se lako čita na jeziku koji učite.