Kompletan katalog

U Edinburgu, 1751. godine, mladi Dejvid Balfur upravo je dobio nasledstvo. Želi da svedoči kako bi spasao jednog nevinog čoveka optuženog za političko ubistvo, ali moćnici su već izabrali krivca i hoće da spreče Dejvida da progovori. U isto vreme upoznaje Katrionu Drumond, devojku iz škotskih Hajlenda snažnog karaktera. Zavere, opasnosti i ljubavna priča prepliću se u nemirnoj Škotskoj XVIII veka, gde Dejvid ponovo sreće Alana Breka, svog prijatelja buntovnika i hvalisavca. Pošto ga pripoveda sam Dejvid, sa mnogo dijaloga, ovaj roman se čita sa uživanjem na jeziku koji učite.

Godine 1859. filozof Džon Stjuart Mil postavlja jednostavno pitanje: dokle društvo ima pravo da kontroliše pojedinca? Njegov odgovor staje u jedno načelo: svako treba da može da misli, govori i živi kako želi, sve dok ne nanosi štetu drugima. Mil brani slobodu izražavanja, čak i za ideje koje šokiraju, i upozorava na „tiraniju većine“. U doba društvenih mreža, njegovi argumenti pomažu da znamo šta se sme reći, i šta treba trpeti. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj temeljni tekst možete čitati na jeziku koji učite.

Jedne zimske večeri, Alisa prolazi kroz ogledalo u salonu i otkriva kuću u kojoj je sve obrnuto. Napolju, predeo čini ogromnu šahovsku tablu, koju Alisa mora da pređe polje po polje da bi postala kraljica. Usput sreće Tvidldama i Tvidldija, Hamptija Damptija koji sedi na svom zidu i Crvenu kraljicu koja neprestano trči da bi ostala na istom mestu. U ovom nastavku „Alise u zemlji čuda“ igre rečima i logikom još su brojnije. Tu se pojavljuje i čuvena pesma „Džabervoki“. Jednostavne rečenice i živi dijalozi čine ga idealnim klasikom za čitanje na jeziku koji učite.

Dva dana pred Božić, Ketrin stiže u Okvud da provede praznike sa drugaricama u Karver hausu, staroj kući u kojoj živi njihova vođa, Njoda. Zalutavši, ulazi u jednu napuštenu kuću i tamo nalazi Silviju, osamnaestogodišnju devojku koja posle pada više ne može da hoda, samu, bez vatre i hrane. U Karver hausu, zakovan prozor, tragovi stopa i tajni prolaz uskoro postavljaju zagonetku. Iz serijala o Camp Fire Girls, američkom pokretu devojaka, ovaj roman za mlade je topla priča u kojoj se istraga prepliće sa prijateljstvom i uzajamnom pomoći. Napisan jednostavno, lako se čita na jeziku koji učite.

U Sankt Peterburgu, Herman, mladi oficir, svake noći gleda kako drugovi igraju karte, a sam nikada ne ulaže. Saznaje da jedna stara grofica navodno zna tajnu tri karte koje sigurno dobijaju. Da bi joj se približio, udvara se Lizaveti, siromašnoj devojci koja živi kod grofice, i jedne noći se ušunja u kuću. Ova kratka Puškinova priča podiže napetost do samog kraja i ostavlja sumnju: slučaj, ludilo ili nešto natprirodno? Čita se u jednom dahu na jeziku koji učite.

U jednom engleskom selu, Ema Vudhaus, mlada, lepa, bogata i samouverena, zabavlja se udešavajući tuđe brakove. Uzima pod svoje okrilje Harijet, devojku bez imetka, i odlučuje da joj nađe muža po svom ukusu. Ali Ema loše čita srca, počev od sopstvenog. Komedija puna nesporazuma, u kojoj se Džejn Ostin nežno ruga svojoj junakinji, a mi se smejemo njenim greškama pre nego što u njima prepoznamo sebe. Duhoviti dijalozi čitaju se sa uživanjem na jeziku koji učite.

„Ja sam bolestan čovek... Ja sam pakostan čovek.“ Tako počinje ispovest jednog bivšeg sitnog činovnika, ogorčenog i usamljenog, povučenog u jedan kutak Sankt Peterburga. Najpre izazivački objašnjava zašto odbacuje razum i napredak. Zatim priča o jednoj ponižavajućoj večeri sa bivšim drugovima, i o susretu sa jednom mladom ženom, Lizom. Ovaj pripovedač se ruga svemu, i sebi i čitaocu, a ipak opčinjava. Ova knjiga se često smatra ulaznim vratima u velike romane Dostojevskog. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj grozničavi tekst možete čitati na jeziku koji učite.

Mlada guvernanta odlazi da se brine o dvoje dece, Majlsu i Flori, u jedan usamljeni dvorac na engleskom selu. Deca su šarmantna, gotovo previše. Uskoro na jednoj kuli, a zatim pored jezerceta, primećuje dve prilike koje ne bi trebalo da budu tu. Pravi duhovi ili guvernantino ludilo? Henri Džejms ostavlja sumnju do poslednjeg reda, a upravo ta sumnja čini ovu priču jednom od najpoznatijih priča o duhovima. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj klasik možete čitati na jeziku koji učite.

Gustav fon Ašenbah, slavni pisac u godinama, iscrpljen radom, odlazi da se odmori u Veneciju. U svom velikom hotelu na Lidu opčinjen je lepotom jednog poljskog dečaka, Tađa, koja mu se čini savršenom. U međuvremenu, u gradu se potajno širi epidemija. Ovaj kratki roman govori o opčinjenosti lepotom, i o čoveku koji je potpuno vladao sobom, a malo-pomalo gubi svaku kontrolu. To je jedna od najpoznatijih priča XX veka. Sa prevodom uvek pred očima, ovo remek-delo možete čitati na jeziku koji učite.

Sin pilara iz Jure, Žilijen Sorel je siromašan, ponosan i ambiciozan, i potajno se divi Napoleonu. Kao kućni učitelj kod gradonačelnika Verijera, zavodi njegovu ženu, gospođu de Renal. Zatim se, od bogoslovije u Bezansonu do pariske palate markiza de La Mola, penje kroz društvo koje ga prezire. To je Stendalov veliki roman o ambiciji i ljubavi. Žilijen, sam protiv čitavog društva, jedan je od najzanimljivijih junaka u književnosti. Sa prevodom uvek pred očima, ovo remek-delo možete čitati na jeziku koji učite.

Mladi Verter nastanjuje se u jednom mirnom nemačkom selu. Na jednom balu upoznaje Šarlotu, svetlu mladu ženu koja se brine o svojoj mlađoj braći i sestrama, ali je već obećana drugome. U pismima koja piše svom prijatelju Vilhelmu, Verter priča o svojoj sreći, a zatim o svojoj muci. Ovaj kratki roman preko noći je proslavio Getea. Cela Evropa se zanela Verterom, toliko da su mladići počeli da nose, kao i on, plavi kaput i žuti prsluk. Napisan u obliku pisama, lako se čita na jeziku koji učite.

Ova zbirka okuplja devet bajki Oskara Vajlda. Jedna pozlaćena statua i jedna lasta pomažu siromasima u gradu, jedan slavuj želi da pokloni crvenu ružu zaljubljenom studentu, a jednom sebičnom džinu vrt ostaje okovan zimom. Tu srećemo i jednog mladog kralja, jednu infantkinju i jednog ribara spremnog da se odrekne svoje duše. Napisane koliko za decu toliko i za odrasle, ove poetične bajke pune ironije i danas dirnu, više od jednog veka kasnije. Svaka bajka se čita u jednom dahu na jeziku koji učite.

U Andaluziji, jedan učeni putnik upoznaje odmetnika za kojim se traga, don Hozea, a zatim, u Kordobi, jednu Ciganku koja proriče sudbinu: Karmen. Nekoliko meseci kasnije ponovo nalazi don Hozea u zatvoru, uoči pogubljenja, i sluša ga kako priča svoj život. Kao mladi vojnik kome je sledilo unapređenje, don Hoze je sve izgubio onog dana kada je sreo Karmen. Slobodna i drska, Karmen se nikome ne pokorava: postala je jedna od najpoznatijih junakinja na svetu, toliko da samo njeno ime priziva strast. Ova kratka priča čita se u jednom dahu na jeziku koji učite.

U šumi uz reku Paranu, životinje govore, rade i svađaju se. U ovih osam priča, ogromna kornjača nosi do grada čoveka koji ju je izlečio, flamingosi idu na bal u čarapama od zmijske kože, a krokodili kreću u rat protiv jednog broda. Orasio Kiroga napisao je ove priče za svoju decu, u šumi u kojoj je živeo. Smešne su, ponekad surove, a jedna od njih objašnjava zašto flamingosi imaju crvene noge. Kratke i napisane jednostavnim rečenicama, ove priče se čitaju jedna po jedna na jeziku koji učite.

Jedini preživeli u brodolomu, Robinzon Kruso završava na pustom ostrvu. Od onoga što spase sa olupine gradi sklonište, uči da gaji žito i da čuva koze, a dane broji urezujući crte na jednom stubu. Jednog dana, posle mnogo godina samoće, na plaži otkriva otisak bose noge. To je prvi veliki roman o preživljavanju, onaj koji je nadahnuo sve priče o brodolomnicima, a Petkovo ime ostalo je jednako poznato kao i Robinzonovo. Robinzon sam priča svoju avanturu, kao dnevnik, i roman se lako čita na jeziku koji učite.

Ova zbirka okuplja četrdeset bajki koje su sakupila braća Grim: Snežanu i kraljičino čarobno ogledalo, Ivicu i Maricu izgubljene u šumi, Crvenkapu, Pepeljugu, i druge manje poznate, kao što je „Plava svetlost“. Tu se sreću veštice, životinje koje govore i mladi lukavi junaci. To su bajke koje se deci pričaju već dva veka, ovde prema tekstu poslednjeg izdanja braće Grim, iz 1857. godine, koji je često mračniji od verzija koje poznajemo. Kratke i jednostavno napisane, čitaju se jedna po jedna na jeziku koji učite.

U XIX veku, jedrenjak koji dvoje osmogodišnjih rođaka, Dika i Emelin, vozi ka San Francisku zapali se usred Pacifika. Deca beže u čamcu sa Pedijem Batonom, starim irskim mornarom, a magla ih odvaja od ostalih čamaca. Pristaju na pusto ostrvo, okruženo koralnim grebenom koji štiti plavu lagunu, gde Pedi peca, kuva i bdi nad njima. Godine prolaze: bez škole i društva koji bi im objasnili svet, deca odrastaju u slobodi. Kada postanu tinejdžeri, Dik i Emelin osećaju da im se osećanja menjaju. Avanturistički roman o prirodi, nevinosti i otkrivanju ljubavi. Ova zanimljiva priča lako se čita na jeziku koji učite.

Džon Karter, bivši oficir iz Virdžinije, sklanja se u jednu pećinu u Arizoni i iznenada se nađe na Marsu. Pošto je teža tamo slabija, pravi ogromne skokove i postaje neverovatno snažan. Kada ga zarobe divovski zeleni ratnici, stiče njihovo poštovanje, a zatim upoznaje Deju Toris, princezu koja je zarobljenica kao i on. Ovaj roman, prvi u dugom nizu avantura na Marsu, nadahnuo je generacije pisaca naučne fantastike. Borbe, prijateljstvo i ljubav smenjuju se bez predaha. Ispričan iz usta samog Džona Kartera, lako se čita na jeziku koji učite.

Na Vol stritu, jedan pravnik zapošljava novog pisara, Bartlbija, bledog i nenametljivog mladića, u početku veoma marljivog. Jednog dana, kada ga poslodavac zamoli da s njim proveri jedan prepis, Bartlbi jednostavno odgovori: „Radije ne bih.“ Zatim tu istu rečenicu ponavlja na svaki zahtev, a nikada ne napušta kancelariju. Smešna i uznemirujuća u isti mah, ova kratka priča postavlja pitanje koje se ne zaboravlja: šta učiniti pred nekim ko sve odbija, ljubazno i bez ljutnje? Njegova rečenica, „radije ne bih“, postala je čuvena u celom svetu. Priča se čita u jednom dahu na jeziku koji učite.

Jednog prazničnog dana u Pireju, atinskoj luci, Sokrat i njegovi prijatelji pitaju se šta je pravda, i da li je pravedan čovek srećniji od nepravednog. Da bi odgovorio, Sokrat zamišlja idealan grad kojim vladaju filozofi. Tu priča i čuveni mit o pećini: okovani zatvorenici smatraju senke na zidu stvarnošću. Već više od dve hiljade godina ova knjiga hrani rasprave o vlasti, obrazovanju i istini. I danas pomaže da se zapitamo ko bi trebalo da vlada, i zašto. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki dijalog možete čitati na jeziku koji učite.

U Londonu, Gabrijel Sajm, pesnik koji je potajno postao policajac, uspeva da bude izabran u vrhovni savet evropskih anarhista. Svaki od njegovih sedam članova nosi ime jednog dana u nedelji, a Sajm postaje Četvrtak. Tu otkriva zaveru, i ogromnog i zastrašujućeg vođu koga svi zovu Nedelja. Potere, maske koje padaju, preokreti: ništa nije ono što izgleda. Česterton od toga pravi špijunski roman pun humora, kome je sam dao podnaslov „košmar“. Brzog ritma, ovaj roman se lako čita na jeziku koji učite.

Jednog lepog junskog jutra u Londonu, Klarisa Dalovej priprema prijem koji uveče priređuje. Tokom dana, koji otkucava Big Ben, seća se svoje mladosti i Pitera Volša, čoveka za koga se nije udala. Na drugom kraju grada, Septimus, bivši vojnik, još nosi rat u sebi. Ceo roman odvija se u jednom jedinom danu, a prelazi se s jednog lika na drugi kao da ih čujemo kako misle. Prva rečenica, u kojoj gospođa Dalovej kaže da će sama kupiti cveće, ostala je čuvena. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki klasik možete čitati na jeziku koji učite.

Otac Braun je mali katolički sveštenik, nespretan, uvek opterećen velikim kišobranom, i niko ga se ne pribojava. Pa ipak, upravo on raskrinkava zločince tamo gde policija ne uspeva: genijalnog prerušenog lopova, ubicu koga niko nije video da ulazi, zločin počinjen u podnožju jedne crkve. Njegova tajna: slušajući ispovesti, poznaje zlo bolje od bilo koga. Ovih dvanaest kratkih istraga učinilo ga je jednim od najdražih detektiva u književnosti. Svaka istraga se čita u jednom dahu na jeziku koji učite.

Sa sedamnaest godina, vitez de Grije, mladić iz dobre porodice, sreće u Amijenu lepu Manon Lesko, koju vode u manastir. Odmah beži s njom i zbog nje se odriče svega: porodice, bogatstva, časti. Između bekstava, varanja na kocki i boravaka u zatvoru, pratiće je sve do Luizijane. Manon voli de Grijea, ali voli i raskoš, i u tome je sva njena tajna: nikad se ne zna da li će ga izdati ili poći za njim. Objavljena 1731. godine, ova priča ostaje jedna od najlepših priča o strasti u književnosti. Ispričana iz usta samog de Grijea, čita se u jednom dahu na jeziku koji učite.