Kompletan katalog

„Ja sam bolestan čovek... Ja sam pakostan čovek.“ Tako počinje ispovest jednog bivšeg sitnog činovnika, ogorčenog i usamljenog, povučenog u jedan kutak Sankt Peterburga. Najpre izazivački objašnjava zašto odbacuje razum i napredak. Zatim priča o jednoj ponižavajućoj večeri sa bivšim drugovima, i o susretu sa jednom mladom ženom, Lizom. Ovaj pripovedač se ruga svemu, i sebi i čitaocu, a ipak opčinjava. Ova knjiga se često smatra ulaznim vratima u velike romane Dostojevskog. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj grozničavi tekst možete čitati na jeziku koji učite.

Petnaest priča o Dablinu oko 1900. godine, od detinjstva do zrelog doba. Jedan đak sanja da ode na veliki bazar, jedna devojka okleva da sve ostavi i ode s jednim mornarom, jedan službenik utapa bes u alkoholu, jedna porodica se okuplja na svom godišnjem balu, u vreme Božića. Džojs slika obične ljude, zarobljene u rutini, u trenutku kada im se život malo preokrene. Zbirka se završava pričom „Mrtvi“, jednom od najlepših pripovedaka ikada napisanih. Priče su kratke i čitaju se jedna po jedna na jeziku koji učite.

Jednog jutra Jozef K., važan bankarski službenik, uhapšen je u svom stanu, a ne zna zašto. Ipak ga puštaju da slobodno odlazi na posao. Sud koji mu sudi zaseda na tavanima u predgrađu, zatrpanim spisima, i niko ne može da mu kaže za šta je optužen. Kafka je zamolio svog prijatelja Maksa Broda da posle njegove smrti spali ovaj roman, zajedno s ostalim rukopisima. Maks Brod je to odbio. Najvećim delom iz ove knjige potiče reč „kafkijanski“, za svaku apsurdnu situaciju u kojoj se čovek izgubi među pravilima i kancelarijama. Sa svojim čudnim, ponekad gotovo komičnim scenama, i sa prevodom uvek pred očima, ovaj roman se čita na jeziku koji učite.

Sin pilara iz Jure, Žilijen Sorel je siromašan, ponosan i ambiciozan, i potajno se divi Napoleonu. Kao kućni učitelj kod gradonačelnika Verijera, zavodi njegovu ženu, gospođu de Renal. Zatim se, od bogoslovije u Bezansonu do pariske palate markiza de La Mola, penje kroz društvo koje ga prezire. To je Stendalov veliki roman o ambiciji i ljubavi. Žilijen, sam protiv čitavog društva, jedan je od najzanimljivijih junaka u književnosti. Sa prevodom uvek pred očima, ovo remek-delo možete čitati na jeziku koji učite.

Dekart priča kako je, razočaran svime što je naučio u školi, odlučio da sve počne iznova. Postavlja sebi četiri jednostavna pravila za ispravno mišljenje i sumnja u sve, dok ne pronađe jedinu stvar u koju ne može da sumnja: „mislim, dakle postojim“. Mala knjiga koja je promenila način razmišljanja. I danas pomaže da mislimo svojom glavom, metodično i kritički. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj temeljni tekst možete čitati na jeziku koji učite.

Jednog prazničnog dana u Pireju, atinskoj luci, Sokrat i njegovi prijatelji pitaju se šta je pravda, i da li je pravedan čovek srećniji od nepravednog. Da bi odgovorio, Sokrat zamišlja idealan grad kojim vladaju filozofi. Tu priča i čuveni mit o pećini: okovani zatvorenici smatraju senke na zidu stvarnošću. Već više od dve hiljade godina ova knjiga hrani rasprave o vlasti, obrazovanju i istini. I danas pomaže da se zapitamo ko bi trebalo da vlada, i zašto. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki dijalog možete čitati na jeziku koji učite.

U Londonu, Gabrijel Sajm, pesnik koji je potajno postao policajac, uspeva da bude izabran u vrhovni savet evropskih anarhista. Svaki od njegovih sedam članova nosi ime jednog dana u nedelji, a Sajm postaje Četvrtak. Tu otkriva zaveru, i ogromnog i zastrašujućeg vođu koga svi zovu Nedelja. Potere, maske koje padaju, preokreti: ništa nije ono što izgleda. Česterton od toga pravi špijunski roman pun humora, kome je sam dao podnaslov „košmar“. Brzog ritma, ovaj roman se lako čita na jeziku koji učite.

Jednog lepog junskog jutra u Londonu, Klarisa Dalovej priprema prijem koji uveče priređuje. Tokom dana, koji otkucava Big Ben, seća se svoje mladosti i Pitera Volša, čoveka za koga se nije udala. Na drugom kraju grada, Septimus, bivši vojnik, još nosi rat u sebi. Ceo roman odvija se u jednom jedinom danu, a prelazi se s jednog lika na drugi kao da ih čujemo kako misle. Prva rečenica, u kojoj gospođa Dalovej kaže da će sama kupiti cveće, ostala je čuvena. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki klasik možete čitati na jeziku koji učite.

U Irskoj, mladi Stiven Dedalus odrasta u katoličkoj porodici koja malo-pomalo siromaši. Kao đak kod jezuita, neko vreme prestravljen propovedi o paklu, dobija čak i predlog da postane sveštenik. Ali u sebi oseća kako raste drugi poziv: poziv umetnosti. Džojs ovde, jedva prikriveno, priča o sopstvenoj mladosti: kako osetljiv dečak postaje pisac koji želi da misli svojom glavom. Njegov junak nosi ime Dedala, lika iz grčke mitologije koji je sebi napravio krila da bi pobegao. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki Džojsov roman možete otkriti na jeziku koji učite.

Pariz, 1819. U skromnom pansionu Voker, stari Gorio, bivši proizvođač testenine, odriče se svega zbog svoje dve ćerke, udate za ljude iz visokog društva. Njegov mladi sused, Rastinjak, siromašni student iz provincije, sanja da uđe u taj blistavi svet. Tajanstveni Votren, još jedan stanar, objašnjava mu nemilosrdna pravila tog sveta. Ovaj roman je na francuskom od Rastinjaka napravio običnu imenicu za ambicioznog mladića. To je jedan od vrhova „Ljudske komedije“, o novcu, ambiciji i očevoj ljubavi. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki Balzakov roman možete čitati na jeziku koji učite.

U Parizu, krajem XIX veka, Žorž Diroa, bivši vojnik bez prebijene pare, slučajno sreće jednog druga koji je postao novinar i koji ga uvodi u svoj list. Lep momak, bez talenta i bez skrupula, Diroa brzo shvata da mu žene mogu otvoriti sva vrata. Mopasan daje portret zavodnika spremnog na sve da bi uspeo, i bez uvijanja pokazuje kulise štampe, politike i novca. Sa živim poglavljima i jasnim stilom, ovaj roman se lako čita na jeziku koji učite.

Početkom XX veka, Ema Goldman, koja je iz Rusije stigla u Sjedinjene Države sa šesnaest godina, putuje po zemlji da brani anarhizam, san o društvu bez gospodara. U ovim esejima napada zatvore, patriotizam, brak bez ljubavi i puritansko licemerje, i brani pravo žena da same odlučuju o svom životu. Nastali iz njenih predavanja, ovi tekstovi su neposredni i snažni. I danas podstiču na razmišljanje o tome šta svakog od nas čini zaista slobodnim. Sa prevodom uvek pred očima, ove angažovane tekstove možete čitati na jeziku koji učite.

U svojoj laboratoriji, doktor Rejmond operiše mozak jedne devojke, Meri, kako bi mogla da vidi svet skriven iza našeg, ono što su u davnini nazivali „videti boga Pana“. Mnogo godina kasnije, u Londonu, ljudi iz visokog društva oduzimaju sebi život jedan za drugim, a čini se da im se svaki put ista žena našla na putu. Ispričana u odlomcima, kao istraga, ova kratka priča malo-pomalo uvodi strah. Lavkraft joj se divio, i ona spada u velike klasike fantastike. Sa prevodom uvek pred očima, možete se naježiti na jeziku koji učite.

Jedanaest pripovedaka o Kini dvadesetih godina XX veka. Tu srećemo udovicu koju celo selo odbacuje u vreme Nove godine, razočaranog učenjaka koji pije sam u krčmi, mladi par koji siromaštvo razdvaja, i čoveka koji želi da ugasi večnu lampu u hramu svog sela. Posle „Krika“, Lu Sin, najveći moderni kineski pisac, ovde donosi intimnije priče, koje sa nežnošću i jasnim pogledom pokazuju zemlju koja se menja. Pripovetke su kratke i čitaju se jedna po jedna, na jeziku koji učite.

Pozvan noću, usred snežne mećave, seoski lekar više nema konja da krene. U jednoj kaznenoj koloniji, oficir ponosno pokazuje posetiocu neobičnu mašinu za pogubljenje. Jedan umetnik gladovanja nedeljama ne jede u svom kavezu, dok gomila malo-pomalo gubi zanimanje. U ove tri uznemirujuće Kafkine priče, koje se ne zaboravljaju, svakodnevica bez upozorenja prelazi u košmar. Kratke i napisane preciznim rečenicama, čitaju se svaka u jednom dahu na jeziku koji učite.

Oko 400. godine, Avgustin, koji je postao hiponski biskup u severnoj Africi, priča svoj život obraćajući se direktno Bogu. Seća se svog detinjstva, krušaka koje je ukrao samo iz zadovoljstva da učini zlo, svoje mladosti u Kartagini i duge potrage za istinom. Sve do dana kada u jednom vrtu u Milanu čuje dečji glas kako peva: „Uzmi i čitaj“. Ovu knjigu često smatraju prvom velikom autobiografijom Zapada. U njoj se upoznaje čovek koji sumnja, greši i traži sebe, sa iskrenošću koja i danas dira. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki klasik možete čitati na jeziku koji učite.

„Čovek se rađa slobodan, a svuda je u okovima.“ Ruso polazi od te tvrdnje i traži oblik udruživanja u kome bi svako, ujedinjujući se sa svima, slušao samo sebe. Iz tog ugovora izvodi jednostavnu ideju: vlast pripada narodu, a zakon treba da izražava volju svih. Nasuprot onima koji su vlast zasnivali na sili ili na božanskom pravu, Ruso je zasniva na saglasnosti građana. Ova mala knjiga nadahnula je Francusku revoluciju i i danas pomaže da se razume odakle potiču naše ideje o demokratiji i jednakosti. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj temeljni tekst možete čitati na jeziku koji učite.

Siroče Deniz stiže iz Normandije u Pariz sa dva mlađa brata. Njen stric, mali trgovac suknom, upropašćen je zbog velike robne kuće preko puta, „Ženskog raja“. Deniz se tamo zapošljava kao prodavačica, uz podsmeh drugih zaposlenih, i malo-pomalo privlači pažnju gazde, ambicioznog Oktava Murea. Ogromna odeljenja, blistavi izlozi, mušterije koje troše bez računa: Zola priča o nastanku velikih robnih kuća, i o jednoj čestitoj devojci koju novac ne može da kupi. Sa prevodom uvek pred očima, ova zanimljiva priča lako se čita na jeziku koji učite.

U ovim tekstovima, sakupljenim za filipinske đake, Hoze Rizal sam priča svoj život: detinjstvo u Kalambi, na obali velikog jezera, majku koja ga uveče uči da čita, strogu školu u Binjanu, a zatim uspehe u koledžu u Manili. Druge stranice govore o njegovim putovanjima, od Japana do Engleske, i o izgnanstvu u Dapitanu. Ovde se iznutra upoznaje nacionalni junak Filipina, a uz to i poslovice, zagonetke i jedna legenda iz njegove zemlje. Napisana jednostavnim rečenicama, ova mala knjiga se lako čita na jeziku koji učite.

Godine 1845. Henri Dejvid Toro sopstvenim rukama gradi kolibu na obali jezera Volden, u šumama Masačusetsa, i tamo živi sam dve godine. Gaji pasulj, posmatra godišnja doba i životinje, i svodi svoje potrebe na ono najnužnije. Knjiga koja poziva da se zapitamo šta nam je zaista potrebno za život. Postala je uzor za sve koji traže jednostavniji, slobodniji život, bliži prirodi. Sa prevodom uvek pred očima, možete je čitati poglavlje po poglavlje, vašim ritmom, na jeziku koji učite.

Spasen iz brodoloma, Edvard Prendik iskrcan je na jedno zabačeno ostrvo u Pacifiku, gde žive prognani naučnik, doktor Moro, i njegov pomoćnik. Noću iz laboratorije dopiru krici. Čudni stanovnici ostrva recituju Zakon kao molitvu: „Ne hodati četvoronoške, to je Zakon.“ H. Dž. Vels ovde postavlja pitanje koje je i danas aktuelno: dokle nauka sme da ide, i šta razdvaja čoveka od životinje? Pun napetosti, ovaj roman se lako čita na jeziku koji učite.

Tri priče Dostojevskog. U „Belim noćima“, mladi usamljeni sanjar četiri večeri zaredom, u svetlim noćima Sankt Peterburga, sreće devojku koja nekoga čeka. U „Krotkoj“, jedan čovek bdi nad telom svoje mlade žene i pokušava da shvati. U „Snu smešnog čoveka“, jedan očajnik zaspi i sanja san koji sve menja. Nežne, tragične ili vizionarske, one pokazuju drugo lice velikog ruskog romanopisca. Ove kratke priče čitaju se svaka u jednom dahu na jeziku koji učite.

Godine 1930. Žak Benvil priča deci istoriju Francuske u četrdeset kratkih poglavlja, od Vercingetoriksa do Velikog rata. Tu vidimo Hlodovika i vazu iz Soasona, Jovanku Orleanku pred Orleanom, Anrija IV i njegovu kokošku u loncu, Napoleona kod Austerlica. Knjiga priča priče, a ne datume, sa šezdeset devet gravira Žoba, velikog ilustratora svog vremena. To su jednostavna i živa ulazna vrata u istoriju Francuske. Napisana za mlade čitaoce, jednostavnim rečenicama, lako se čita na jeziku koji učite.

Ova zbirka okuplja četiri najlepše Čehovljeve pripovetke. U „Paviljonu broj 6“, jedan provincijski lekar počinje da razgovara sa jednim bolesnikom iz svoje ludnice i na kraju se pita ko je zaista lud. U „Dami sa psetancetom“, muškarac i žena, svako u svom braku, sreću se na Jalti i upadaju u ljubav koju nisu predvideli. Tu srećemo i jednog usamljenog i bolesnog arhijereja uoči Uskrsa, i jednu mladu verenicu koja odlučuje da sve ostavi. Čehov nikada ne sudi: na nekoliko stranica dočara ceo jedan život. Ove pripovetke se čitaju svaka u jednom dahu na jeziku koji učite.