Kompletan katalog

U Sankt Peterburgu, Raskoljnikov, bivši student u velikoj bedi, živi u sićušnoj sobici pod krovom. Uverio se da neki izuzetni ljudi imaju pravo da prekrše zakone, i sekirom ubija staru zelenašicu. Od tada ga ne napuštaju strah i groznica, dok istražitelj Porfirije, lukav i strpljiv, kao da mu čita misli. Od početka se zna ko je krivac, a ipak napetost nijednog trenutka ne popušta: sve se odigrava u njegovoj savesti. Sa prevodom uvek pred očima, ovo Dostojevskijevo remek-delo možete čitati na jeziku koji učite.

Ovaj četvrti tom „Memoara s onu stranu groba“ obuhvata godine od 1815. do 1828. Šatobrijan opisuje Sto dana, koje provodi u Gentu uz kralja Luja XVIII, i bitku kod Vaterloa, čiju grmljavinu čuje izdaleka. Zatim dolaze izgnanstvo i smrt Napoleona na Svetoj Jeleni. Šatobrijan priča i o sopstvenoj karijeri: ambasador u Berlinu i Londonu, zatim ministar spoljnih poslova. Svedok iz prvog reda iznutra pripoveda o Napoleonovom padu i povratku kraljeva, i daje portret svoje prijateljice, gospođe Rekamije. Sa prevodom uvek pred očima, ove čuvene memoare možete čitati na jeziku koji učite.

U Londonu, krajem XIX veka, Adolf Verlok drži sumnjivu prodavnicu u Sohou, gde živi sa ženom Vini i Stivijem, Vininim mlađim bratom, koji je slaboumen. Potajno uhodi anarhiste za račun jedne strane ambasade. Jednog dana poslodavac od njega zahteva napad na opservatoriju u Griniču. Nadahnut stvarnim neuspelim napadom, ovo je jedan od prvih velikih romana o terorizmu, i dalje iznenađujuće aktuelan. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj mračni i ironični roman možete čitati na jeziku koji učite.

Na engleskom selu u XIX veku, ledi Konstantin živi sama na svom imanju dok njen muž lovi lavove u Africi. Obećala mu je da gotovo nikoga neće viđati, i dosađuje se. Na vrhu jedne stare kule otkriva Svitina Sent Kliva, dvadesetogodišnjeg mladića koji posmatra nebo i sanja da postane astronom. Ona mu pomaže u istraživanjima, a među njima se rađa ljubav, uprkos razlici u godinama i položaju. Tomas Hardi smešta ovu intimnu priču pod beskrajno zvezdano nebo. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj nežni roman čita se sa uživanjem na jeziku koji učite.

Ova zbirka okuplja tri priče o moru. U „Mladosti“, Marlou se seća svog prvog putovanja kao oficira, na starom oronulom teretnom brodu koji se zapali na putu ka Istoku. U „Tajfunu“, kapetan Makvir, čovek bez mašte, vodi svoj parobrod u srce strašne oluje, sa dve stotine kineskih radnika u potpalublju. U „Tajnom drugu“, mladi kapetan krije na brodu nepoznatog čoveka koji je usred noći doplivao. Konrad, koji je dvadeset godina bio mornar, dočarava more kao niko: opasnost, samoću kapetana, hrabrost običnih ljudi. Sa prevodom uvek pred očima, možete ih otkriti na jeziku koji učite.

Otac Braun, mali katolički sveštenik rasejanog izgleda, rešava slučajeve koji zbunjuju policiju i naučnike, često sa svojim prijateljem Flamboom, bivšim lopovom koji je postao detektiv. Naučnik optužen za izdaju u Parizu, putnici koje razbojnici zaustavljaju u italijanskim planinama, jedna stara porodica iz Kornvola: svaka zagonetka se rešava zahvaljujući detalju koji niko nije video. Dvanaest kriminalističkih priča punih humora i paradoksa, u kojima ovaj nenametljivi sveštenik, koji dobro poznaje ljudsko srce, pogađa istinu pre svih. Svaka priča se čita u jednom dahu na jeziku koji učite.

U Parizu, Tereza, mlada žena iz visokog društva udata bez ljubavi, dosađuje se u svom otmenom salonu. Na putovanju u Firencu, grad čiji je amblem crveni ljiljan, zaljubljuje se u Žaka Dešartra, osetljivog i strastvenog umetnika. Ali Žak je ljubomoran, a Terezina prošlost počinje da ga progoni. Velika priča o ljubavi i ljubomori pod toskanskim suncem, iz pera Anatola Fransa, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj lepi roman možete čitati na jeziku koji učite.

Diogen Laertije priča o životu i idejama filozofa antičke Grčke, od Talesa do Epikura. Vidimo Talesa kako pada u jarak gledajući zvezde, i Diogena Kinika kako usred bela dana, s fenjerom u ruci, traži čoveka, ili kako moli Aleksandra Velikog da mu se skloni sa sunca. Smešne ili iznenađujuće, ove anegdote čine velike mislioce bliskim i ljudskim. Shvatamo šta je svaki od njih mislio gledajući kako je živeo: živa ulazna vrata ka počecima filozofije. Svaki život je zasebna priča, a knjiga se čita vašim ritmom na jeziku koji učite.

Zašto postoji toliko različitih vrsta, i zašto svaka izgleda stvorena za svoju sredinu? Čarls Darvin polazi od konkretnih zapažanja: golubova odgajivača, biljaka, životinja sa dalekih ostrva. Iz njih izvodi jednostavnu ideju: u borbi za opstanak preživljavaju i ostavljaju potomstvo najbolje prilagođena bića. U ovoj knjizi Darvin izlaže svoju teoriju evolucije prirodnom selekcijom. Knjiga je zauvek promenila naš pogled na živi svet i na naše sopstveno mesto u prirodi. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki naučni klasik možete čitati na jeziku koji učite.

Po povratku iz Evrope, doktor Simao Bakamarte nastanjuje se u Itagvaiju, gradiću u Brazilu, i tamo otvara ludnicu, Zelenu kuću, da bi metodično proučavao ludilo. U nju najpre zatvara nekoliko pomalo čudnih stanovnika, zatim ugledne ljude, a onda toliko sveta da ludnica na kraju primi četiri petine grada. Sa oštrom ironijom, Mašado de Asis, najveći pisac Brazila, postavlja pitanje koje izmami osmeh i podstiče na razmišljanje: ko odlučuje šta je normalno? Ova kratka priča, puna humora, čita se u jednom dahu na jeziku koji učite.

Na Vol stritu, jedan pravnik zapošljava novog pisara, Bartlbija, bledog i nenametljivog mladića, u početku veoma marljivog. Jednog dana, kada ga poslodavac zamoli da s njim proveri jedan prepis, Bartlbi jednostavno odgovori: „Radije ne bih.“ Zatim tu istu rečenicu ponavlja na svaki zahtev, a nikada ne napušta kancelariju. Smešna i uznemirujuća u isti mah, ova kratka priča postavlja pitanje koje se ne zaboravlja: šta učiniti pred nekim ko sve odbija, ljubazno i bez ljutnje? Njegova rečenica, „radije ne bih“, postala je čuvena u celom svetu. Priča se čita u jednom dahu na jeziku koji učite.

U Jedinstvenoj Državi, okruženoj zidom, ljudi više nemaju imena, nego brojeve. Svi žive po istom rasporedu, u staklenim kućama u kojima svako sve vidi. D-503, inženjer letelice koja treba da odnese tu savršenu sreću na druge planete, vodi dnevnik za stanovnike tih planeta. Zatim upoznaje I-330, ženu koja ne poštuje pravila. Zabranjen u Sovjetskom Savezu, ovaj roman je jedna od prvih velikih priča o totalitarnom društvu, a Džordž Orvel ga je pročitao pre nego što je napisao „1984“. Napisan kao dnevnik, u kratkim beleškama, ovaj roman se čita sa prevodom uvek pred očima, na jeziku koji učite.

U V veku pre nove ere, Atina i Sparta, dva najveća grada Grčke, ratuju gotovo trideset godina. Tukidid, atinski vojskovođa koji je taj rat proživeo, priča o bitkama, o kugi koja pogađa Atinu, o Periklovim govorima i o katastrofalnom pohodu na Siciliju. On pokušava da shvati šta ljude tera u rat: strah, interes, čast. Njegove pouke i dalje važe: još se govori o „Tukididovoj zamci“ kada sila u usponu zabrinjava već utvrđenu silu. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki istorijski klasik možete čitati na jeziku koji učite.

Seneka, filozof i savetnik cara Nerona, piše svojim bližnjima da bi im pomogao da bolje žive. Prvi od ovih šest dijaloga tvrdi da život nije kratak, nego da ga mi traćimo, zauzeti svime osim životom. Ostali govore o spokojstvu duše, o srećnom životu i o mirnoći mudraca pred uvredama. Njegovi saveti o korišćenju vremena i vladanju sobom i dalje se obraćaju današnjem čitaocu, a mnoge njegove rečenice stvorene su da se pamte. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki klasik možete čitati na jeziku koji učite.

Jednog avgustovskog jutra, čitavi vozovi bolesnika i hodočasnika kreću iz Pariza za Lurd. U vozu je Marija, mlada žena koja više ne može da hoda i nada se izlečenju. Pored nje putuje opat Pjer Froman, njen prijatelj iz detinjstva, koji je postao sveštenik, ali je izgubio veru: ona se moli i za to da on ponovo nađe veru. Roman se odvija tokom pet dana, usred gomila i bolesnika. Zola pokazuje ogromnu nadu onih koji čekaju čudo i postavlja pitanje koje se tiče svakoga: u šta verovati pred patnjom? Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki Zolin roman možete čitati na jeziku koji učite.

U Londonu, 1902. godine, Džejn Holand, mlada spisateljica, iznenada postaje slavna. Njen prijatelj Džordž Tankeri, genijalan pisac koji je još nepoznat, upozorava je: za njega je slava početak kraja. Džejn ga potajno voli, ali Tankeri, koji beži od sveta, ženi se Rouz, mladom služavkom koja ga je negovala. Roman postavlja pitanje koje nije izgubilo ništa od svoje snage: da li je moguće voleti, stupiti u brak i nastaviti pisati, i da li je odgovor isti za ženu i za muškarca? Sa prevodom uvek pred očima, ovaj suptilan i duhovit roman možete otkriti na jeziku koji učite.

Ova zbirka okuplja prve pripovetke Lu Sina, napisane u Kini u godinama posle pada carstva. Jedan čovek se uverava da susedi hoće da ga pojedu. Jedan stari siromašni učenjak dolazi da pije vino u krčmi u kojoj mu se rugaju. Jedan otac kupuje lek natopljen krvlju da bi spasao sina. Najpoznatija priča prati A Q-a, seoskog nadničara koji svako poniženje pretvara u zamišljenu pobedu. U Kini „duh A Q-a“ i danas označava takav način da sebe lažemo kako ne bismo videli svoje poraze. Sa prevodom uvek pred očima, ove kratke priče se čitaju jedna po jedna na jeziku koji učite.

Za vreme rata 1870. godine, deset putnika napušta Ruan, koji su zauzeli Prusi, u istoj poštanskoj kočiji: ugledni građani, dve kaluđerice, jedan demokrata i jedna prostitutka koju zovu Lojanica. Ona je jedina koja deli svoju hranu. Ali u jednoj krčmi, pruski oficir ih zadržava i postavlja svoje uslove. To je priča koja je proslavila Mopasana: u njoj s ironijom pokazuje koliko vrede lepa načela kada svako misli na sebe. Uz nju, knjiga okuplja još jedanaest priča o novcu, braku i malim građanskim pogodbama. Kratke i žive, čitaju se jedna po jedna na jeziku koji učite.

Na Kavkazu, tridesetih godina XIX veka, jedan stari kapetan priča putniku priču o Pečorinu, mladom ruskom oficiru, briljantnom, presićenom i opasnom za one koji ga vole. Zatim putniku u ruke dospeva njegov dnevnik. U njemu čitamo kako Pečorin zavodi jednu kneginjicu samo iz dosade, i kako se hladno bije u dvoboju, gotovo iz radoznalosti. Ljermontov, koji je i sam poginuo u dvoboju sa dvadeset šest godina, učinio je Pečorina jednim od najzanimljivijih likova ruske književnosti: junakom koji to nije. Sastavljen od pet kratkih priča, lako se čita na jeziku koji učite.

Niče ovde napada izvesnosti filozofa, koji tvrde da traže istinu bez predrasuda. Pita se odakle potiču naše ideje o dobru i zlu, i razlikuje moral gospodara, koji slavi snagu i ponos, od morala robova, koji od poniznosti i sažaljenja pravi vrline. Izazovna knjiga, koja nas tera da se zapitamo zašto verujemo u ono u šta verujemo. Njoj dugujemo čuvenu rečenicu: „kada dugo gledaš u ponor, i ponor gleda u tebe“. Napisana u fragmentima, često veoma kratkim, čita se aforizam po aforizam, vašim ritmom, na jeziku koji učite.

Čičikov stiže u jedan provincijski grad, očara celo otmeno društvo i obilazi okolne zemljoposednike. Predlaže im neobičan posao: da otkupi njihove mrtve kmetove. Ti seljaci su umrli posle poslednjeg popisa, ali se još vode u knjigama, a njihovi gospodari i dalje plaćaju porez za njih. Od imanja do imanja smenjuju se tvrdica, prostak, nepoverljiva udovica i sanjar: Gogolj od njih pravi galeriju neodoljivih portreta, i jedan od najsmešnijih romana ruske književnosti. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj roman pun humora čita se sa uživanjem na jeziku koji učite.

London, 1869: Robert Orindž, mladi katolički poslanik francuskog porekla i Dizraelijev štićenik, ženi se Bridžit, mladom udovicom koju voli gotovo religioznom ljubavlju. Na sam dan venčanja saznaje se da je Bridžitin prvi muž, za koga se verovalo da se udavio, živ: njihov brak, dakle, nije punovažan. Razapet između politike, vere i pogleda sveta, Orindž mora da odluči kako će postupiti, dok se ambiciozna ledi Sara de Treverel zanima za njega. Ovaj roman govori o ljubavi, časti i savesti. Sa prevodom uvek pred očima, možete ga čitati na jeziku koji učite.

Upropašćen i rešen da umre, mladi Rafael de Valanten ulazi kod jednog antikvara, koji mu nudi životinjsku kožu prekrivenu znacima. Ta amajlija ispunjava sve želje onoga ko je poseduje, ali se smanjuje sa svakom željom, a sa njom se skraćuje i život njenog vlasnika. Preko noći bogat, Rafael mora da bira između dugog života i ispunjenja svojih želja. Balzak ovde spaja fantastiku i portret Pariza svog vremena. Ovaj roman je ostavio izraz koji se u Francuskoj i danas koristi: „topiti se kao šagrinska koža“. Sa prevodom uvek pred očima, ovaj veliki roman možete čitati na jeziku koji učite.

U Rimu, u III veku, posle pada Palmire, plemić Lucije Manlije Pizon piše svojoj prijateljici Fausti, koja je ostala na Istoku. Priča joj o kraljici Zenobiji, poraženoj i prognanoj blizu Rima, i o caru Aurelijanu, strašnom ratniku koji odlučuje da satre hrišćane. A Pizon i sam deli tu novu veru. Ovaj roman oživljava Rim u vreme kada se sukobljavaju dve religije, viđen iznutra očima jednog ugroženog svedoka. Nastavak je „Zenobije“, ali Pizon u njemu priča Fausti šta je bilo s kraljicom: u priču se ulazi bez muke. Napisan u obliku pisama, lako se čita, pismo po pismo, na jeziku koji učite.