Francuski romanopisac, predvodnik naturalizma i autor ciklusa o Rugon-Makarovima, koji je Drajfusa branio svojim „J’accuse“. Napisao je „Nanu“, „Žerminal“ i „Ženski raj“, koji se čitaju zbog slike društva Drugog carstva.
Emil Zola rođen je u Parizu 1840. i odrastao u Eks an Provansu, gde se sprijateljio s Polom Sezanom. Njegov otac, inženjer italijanskog porekla, umro je kada je Emilu bilo sedam godina. Pošto je dvaput pao na maturi, radio je u izdavačkoj kući Ašet, a potom postao novinar i likovni kritičar, braneći Manea. „Tereza Raken“ (1867) donela mu je ime.
Vođa naturalističkog pokreta, dvadeset pet godina radio je na „Rugon-Makarovima“, dvadeset romana koji prate jednu porodicu u doba Drugog carstva. Među njima su „Pijanka“ (1877), koja mu je donela bogatstvo, „Nana“ (1880), „Ženski raj“ (1883), „Žerminal“ (1885), o štrajku rudara, i „Zver u čoveku“ (1890).
Godine 1898. objavio je „J’accuse…!“ u listu „Zora“ u odbranu kapetana Drajfusa, koji je bio nepravedno osuđen. Gonjen zbog klevete, proveo je godinu dana u izgnanstvu u Engleskoj. Umro je u Parizu 1902, otrovan dimom iz zapušenog dimnjaka, a 1908. je prenet u Panteon.
