Француски романописац, предводник натурализма и аутор циклуса о Ругон-Макарима, који је Дрејфуса бранио својим „J’accuse“. Написао је „Ану“, „Жерминал“ и „Женски рај“, који се читају због слике друштва Другог царства.
Емил Зола рођен је у Паризу 1840. и одрастао у Екс ан Провансу, где се спријатељио с Полом Сезаном. Његов отац, инжењер италијанског порекла, умро је када је Емилу било седам година. Пошто је двапут пао на матури, радио је у издавачкој кући Ашет, а потом постао новинар и ликовни критичар, бранећи Манеа. „Тереза Ракен“ (1867) донела му је име.
Вођа натуралистичког покрета, двадесет пет година радио је на „Ругон-Макаровима“, двадесет романа који прате једну породицу у доба Другог царства. Међу њима су „Пијанка“ (1877), која му је донела богатство, „Нана“ (1880), „Женски рај“ (1883), „Жерминал“ (1885), о штрајку рудара, и „Звер у човеку“ (1890).
Године 1898. објавио је „J’accuse…!“ у листу „Зора“ у одбрану капетана Драјфуса, који је био неправедно осуђен. Гоњен због клевете, провео је годину дана у изгнанству у Енглеској. Умро је у Паризу 1902, отрован димом из запушеног димњака, а 1908. је пренет у Пантеон.
