„Ja sam bolestan čovek... Ja sam pakostan čovek.“ Tako počinje ispovest jednog bivšeg sitnog činovnika, ogorčenog i usamljenog, povučenog u jedan kutak Sankt Peterburga. Najpre izazivački objašnjava zašto odbacuje razum i napredak. Zatim priča o jednoj ponižavajućoj večeri sa bivšim drugovima, i o susretu sa jednom mladom ženom, Lizom.
Ovaj pripovedač se ruga svemu, i sebi i čitaocu, a ipak opčinjava. Ova knjiga se često smatra ulaznim vratima u velike romane Dostojevskog.
Sa prevodom uvek pred očima, ovaj grozničavi tekst možete čitati na jeziku koji učite.
