Jednog jutra Jozef K., važan bankarski službenik, uhapšen je u svom stanu, a ne zna zašto. Ipak ga puštaju da slobodno odlazi na posao. Sud koji mu sudi zaseda na tavanima u predgrađu, zatrpanim spisima, i niko ne može da mu kaže za šta je optužen.
Kafka je zamolio svog prijatelja Maksa Broda da posle njegove smrti spali ovaj roman, zajedno s ostalim rukopisima. Maks Brod je to odbio. Najvećim delom iz ove knjige potiče reč „kafkijanski“, za svaku apsurdnu situaciju u kojoj se čovek izgubi među pravilima i kancelarijama.
Sa svojim čudnim, ponekad gotovo komičnim scenama, i sa prevodom uvek pred očima, ovaj roman se čita na jeziku koji učite.
