Stefan Cvajg priča o Beču svoje mladosti, koji naziva svetom sigurnosti: gradu koji je verovao u napredak i više se zanosio pozorištem nego politikom. Zatim dolaze otkriće književnosti, putovanja u Pariz, London ili Indiju, i susreti sa Rilkeom, Rodenom ili Verharnom.
Cvajg je ove uspomene napisao u izgnanstvu, malo pre smrti: portret pun nostalgije za Evropom koja se prelazila bez pasoša, i koja će uskoro nestati.
Ispričana u prvom licu, kao ispovest, ova knjiga se čita sa uživanjem na jeziku koji učite.
