Kompletan katalog

Roman o američkom Divljem zapadu. Oko 1890. godine, na obali reke Kutenej, blizu granice između Kanade i Sjedinjenih Država, šesnaestogodišnja devojka koja živi sama među Indijancima skače u ledenu vodu da bi spasila dete. Den Overton, vodič koga poštuje ceo kraj, odvodi je da živi među belcima, u selo Sina Feri u Ajdahu. Tamo sebe naziva Montana, odbija da kaže odakle dolazi i čuva tajnu mapu mesta bogatog zlatom. Živ portret slobodne i drske junakinje u zemlji šuma i tragača za zlatom.

Engleski ljubavni roman. Devetnaestogodišnja Stela, rođena u Italiji, beži iz internata u Firenci i nalazi utočište kod svog strica Džejmsa Etridža, starog sanjarskog slikara koji živi na obali Temze. Tamo upoznaje lorda Lestera, plahovitog naslednika susednog imanja Vindvord. Između njih stoje ponos plemićke porodice, koja mu je namenila drugu ženu, i Džasper Adelston, pravnik spreman na sve da bi se oženio Stelom. Ljubavna priča puna preokreta, koju nosi iskrena i spontana junakinja.

Napisan uoči revolucija 1848, ovaj kratak tekst prikazuje istoriju društava kao niz borbi među klasama. Marks i Engels opisuju uspon buržoazije, preobražaj rada pod dejstvom industrije i nastanak proletarijata koji je, po njima, pozvan da se organizuje. Izlažu svoj program i pregledaju druge socijalističke struje svog vremena. Delo istražuje odnose između ekonomske i političke moći. Autori od njega prave poziv, čije su formulacije obeležile politički rečnik.

Džinovska kornjača spasava čoveka koji ju je nekada negovao, najmlađi od tri mala koatija ne sluša majku, a jedan flamingo skupo plaća svoju taštinu. Ovih osam priča daje reč životinjama sa obala reke Parane, koje rade, svađaju se i uče na sopstvenim greškama. Ljudi kroz njih prolaze kao lovci ili ranjenici, a šuma nastavlja da živi bez njih. Zbirka govori o opreznosti, uzajamnoj pomoći i zakonima prirode koja ništa ne prašta. Kiroga, koji je pisao za svoju decu, spaja humor basne o životinjama sa preciznošću čoveka koji je tamo živeo.

Dvojica mladića iz visokog društva lažu kako bi izbegli svoje obaveze. Džek, ozbiljan staratelj na selu, izmislio je mlađeg brata i uzima njegovo ime kad ode u London da se zabavi; Aldžernon je izmislio bolesnog prijatelja, Banberija, kog tobože obilazi kad god ga neka društvena obaveza smori. Dve mlade žene, podjednako rešene da vole samo muškarca s tim imenom, suočavaju dve prevare licem u lice. Komad se bavi brakom, viktorijanskom uglednošću i konvencijama koje replike jednu po jednu izvrću naglavačke. Vajld gradi zbijenu komediju u kojoj svaka duhovita rečenica pokreće radnju napred.

Laura živi sama s ocem u zabačenom zamku u Štajerskoj, daleko od svakog susedstva. Nesreća s kočijom dovodi pod njihov krov mladu gošću, Karmilu, čija malaksalost i lepota odmah osvajaju kuću. Kako njihovo prijateljstvo postaje sve prisnije, Laura slabi, dok okolna sela pogađaju neobjašnjive smrti. Priča istražuje zabranjenu želju, vlast koja se uspostavlja nad jednom devojkom i strah koji se useljava u zatvoren prostor. Autor ovde, četvrt veka pre Drakule, utvrđuje trajne crte lika vampira.

Tokom rata 1870. godine deset putnika napušta Ruan, koji su okupirali Prusi, u istoj poštanskoj kočiji: ugledni građani, dve monahinje, jedan demokrata i prostitutka koju zovu Debeljuca. Pruski oficir ih zadržava u jednoj gostionici i postavlja svoje uslove, a putnici otkrivaju koliko vrede njihova načela. Mlada žena, jedina koja je s njima podelila svoju hranu, postaje meta svih pritisaka. Oko ove priče knjiga okuplja još jedanaest Mopasanovih pripovedaka koje nemaju nikakve veze s ratom: priče o brakovima, preljubama, novcu i sitnim građanskim nagodbama. Zbirka koja pokazuje Mopasanov precizan i ironičan pogled na društveno licemerje.

Odgajan u vestfalskom zamku, Kandid od svog učitelja Panglosa uči da je sve najbolje u najboljem od mogućih svetova. Proteran zato što je poljubio Kunigundu, prolazi kroz rat, inkviziciju, lisabonski zemljotres i američke kolonije. Svaka nesreća stavlja na probu pouku o optimizmu koju on i dalje ponavlja ne verujući joj sasvim. Pripovest istražuje zlo, proviđenje, ropstvo i ispraznost sistema koji tvrde da sve objašnjavaju. Autor napreduje kroz vrlo kratka poglavlja, u kojima ironija zamenjuje dokazivanje.

Sam u svojoj kući u Normandiji, jedan čovek vodi dnevnik o smetnjama koje ga muče otkako je pored njega prošao brazilski jedrenjak. Loše spava, noću ispija vodu iz svog bokala ne sećajući se toga i uverava sebe da nevidljivo biće živi uz njega. Njegove beleške, isprva metodične, prelaze u borbu s prisustvom koje ne može ni da pokaže ni da imenuje. Uz ovu pripovest knjiga okuplja i druge Mopasanove priče, u kojima strah i svakodnevna okrutnost izjedaju skučene živote. Autor istražuje granicu između priviđenja i stvarnosti, ne presuđujući nikada.

Na Kavkazu tridesetih godina devetnaestog veka više glasova pripoveda o istom čoveku: Pečorinu, briljantnom, pronicljivom i razornom ruskom oficiru. Stari kapetan prenosi priču o otmici mlade Čerkeskinje, a zatim putnik koji tu pripovest prima dolazi do beležnica nestalog. U njima se čita sezona na banji, gde Pečorin iz dokolice zavodi kneginju, i dvoboj koji vodi kao ogled. Roman istražuje dosadu i ono što jedan naraštaj čini sa svojim neiskorišćenim snagama. Autor sastavlja razlomljen portret, u kome redosled pripovesti znači koliko i sami događaji.

Roman kanadskog pisca Artura Stringera, objavljen 1915. godine i napisan u obliku dnevnika. Mlada žena iz njujorškog visokog društva, iznenada upropašćena, gotovo bez razmišljanja udaje se za Dankana Mekejla, Kanađanina škotskog porekla, bivšeg inženjera koji sada uzgaja pšenicu na zapadu Kanade. Upoznaje kolibu od dasaka usred prerije, švedskog nadničara, kokoške, kuhinju i usamljenost. Iz dana u dan sve pripoveda svojoj prijateljici Matildi En, koja je ostala u Evropi. Priča puna humora i iskrenosti o učenju novog života i braka.

U Kentakiju mlada Patriša Ader mora da spase Rouzmid, porodičnu kuću u kojoj živi njen deda. Piše pozorišni komad po ljubavnim pismima svoje prabake. U Njujorku producent Godfri Vandeford kupuje komad a da ga i ne pročita: želi da propadne, kako bi dao lekciju svojoj zvezdi. Ali Patriša stiže na Brodvej puna poverenja, a on se zaljubljuje u nju. Živ i duhovit ljubavni roman koji se kreće između livada Kentakija i sveta pozorišta.

Jedan idalgo iz Manče pročitao je toliko viteških romana da kreće na put pod imenom don Kihot. Na mršavom konju i uz Sanča Pansu, brbljivog i praktičnog seljaka, gostionice uzima za zamkove, a vetrenjače za divove. Njegovi pohodi se završavaju batinama i nesporazumima, dok štitonoša čeka obećano ostrvo. Roman istražuje razmak između ideala i sveta, i ono što ludilo jednog čoveka otkriva o onima koji mu se rugaju. Autor spaja lakrdiju i setu, u pripovesti koja izmišlja sopstvene tumače.

Američki ljubavni roman. Edvard Kortlant, bogati Amerikanac, vraća se u Pariz posle dve godine provedene u džunglama Burme da bi ponovo video Noru Harigan, američku pevačicu irskog porekla koja peva u Operi pod imenom Eleonora da Toskana. Kada on silom uđe u njen stan, ona puca iz revolvera, ali promašuje, a zatim nestaje, i novine pišu o otmici. Radnja se seli na obale jezera Komo, gde joj se neki princ uporno udvara. Ono što se među njima dogodilo dve godine ranije ostaje tajna koju roman postepeno otkriva, između komedije i napetosti.

Šest Senekinih dijaloga, upućenih svaki po jednom bliskom čoveku, ovde čine celinu. Prvi tvrdi da život nije kratak nego da ga traćimo, zauzeti svime osim življenjem; drugi govore o spokoju duše, o srećnom životu i o učenoj dokolici. Preostaju čvrstina mudraca, koju uvreda ne dotiče, i pitanje nesreće koja pogađa dobre ljude. Ovi tekstovi istražuju upotrebu vremena, vladanje strastima i ono što zaista zavisi od nas. Autor piše kao savetnik pre nego kao teoretičar, formulacijama skovanim da se pamte.

Nastanjen u napuštenom provansalskom mlinu, pripovedač svojim pariskim čitaocima šalje priče o tom kraju i njegovim stanovnicima. U njima se sreću koza gospodina Segena, župnik iz Kikinjana, korzikanski svetioničari i stari par zaboravljen na selu. Pripovesti smenjuju lakrdiju, predanje i kratke prizore u kojima čitav život stane na nekoliko strana. Zbirka istražuje ruralnu Provansu, zanate koji nestaju i čežnju čoveka koji je posmatra izdaleka. Autor piše jednostavnu i muzikalnu prozu, u kojoj humor često propušta setu.

Biografija objavljena 1884. u ediciji o slavnim ženama. Florens Fenvik Miler pripoveda život Engleskinje Harijet Martino, rođene 1802. u Noriču u porodici koja je poticala od francuskih protestantskih izbeglica. Gluva od mladosti i bez čula mirisa, ona postaje spisateljica i postiže ogroman uspeh pričama koje objašnjavaju ekonomiju. Knjiga prati njeno putovanje u Sjedinjene Države, gde se suprotstavila ropstvu, pet godina bolesti, njen prevod Ogista Konta i članke za veliki londonski list. Portret slobodne i neumorne žene, zasnovan na neobjavljenim pismima.

Putopisna i istorijska knjiga, objavljena u Bostonu 1910. pod pseudonimom Frensis Miltun. Autor obilazi rezidencije francuskih kraljeva u Parizu i oko prestonice: Luvr, Tiljeri, Pale Rojal, Vensen, Fontenblo, Versaj, Sen Žermen an Le, Rambuje, Šantiji, Kompjenj. Pripoveda i o umetnosti francuskog vrta i o velikim kraljevskim lovovima. Umesto datuma, sakuplja anegdote koje su ostavili stari hroničari. Živa šetnja kroz vekove francuske istorije.

U devet odeljaka aforizama Niče napada predrasude filozofa i njihovu pretenziju na nezainteresovanu istinu. Ispituje poreklo moralnih vrednosti, razlikuje moral gospodara od morala robova i dovodi u pitanje religijske izvesnosti svog doba. Njegove primedbe prelaze s teorije saznanja na kritiku naravi. Knjiga istražuje koliko vrede same vrednosti i odakle im autoritet. Autor iznosi izazovnu misao, pisanu u odlomcima pre nego u povezanim dokazima.

Engleski humoristički roman. U Londonu Lajonel Mortimer, mladi advokat bez klijenata i pisac bez izdavača, više ne može da plati kiriju. On zaustavlja podivljalog konja i priskače u pomoć mladoj ženi, Beatris Bler, koja mu priča o tajnom ugovoru za kojim žude vlade i moli ga da joj pomogne da provale u jednu kuću kako bi ga vratili. Lajonel rado pristaje. U priču se upliću i drugi likovi, među njima Toni Vajld, bogati dokoličar željan uzbuđenja, a stvar ih vodi sve do jedne seoske krčme. Lagana pustolovina puna obrta i humora.

Osam godina ranije, En Eliot je na nagovor bližnjih raskinula s pomorskim oficirom bez imetka. Postavši nezapažena kći porodice koju je taština upropastila, ona gleda kako se vraća kapetan Ventvort, sada bogat i tražen. Susreti se nižu u uskom krugu u kome se ništa ne kaže otvoreno i u kome svako posmatra ostale. Roman istražuje kajanje, ćutljivu vernost i teret saveta koje čovek posluša protiv sebe. Autorka bira ozbiljniji ton, pažljiv prema izgubljenom vremenu i prema onome što druga prilika zahteva.

Jednog jutra Jozefa K., prokuristu u banci, u njegovoj sobi hapse dvojica čuvara koja mu ništa ne kažu o optužbi i ostavljaju mu slobodu da ode u kancelariju. Postupak se nastavlja a da mu nikada nije objašnjen, na tavanu prigradske zgrade u kojoj zaseda sud zatrpan spisima. K. se savetuje s bolesnim advokatom, slikarem koji živi od sudija i trgovcem koga je sopstveni proces progutao. Svaki korak ga sve dublje uvlači u upravu čije najviše stepene niko nije video. Roman, objavljen posle Kafkine smrti, istražuje krivicu, vlast i instancu do koje se nikada ne stiže.

Roman britanskog pisca Komptona Mekenzija, objavljen 1911. godine. U 18. veku Kerten Vels, izmišljena engleska banja, živi u ritmu kupki, balova i kockarskih stolova, pod vlašću Boa Ripla, sudije elegancije. Mladoj Filidi Kortin, kojoj majka zbog nasledstva želi da spreči udaju, udvara se Frensis Vernon, kockar u velikim dugovima koji joj govori o zajedničkom bekstvu, dok mladi pesnik Čarls Lavli pokušava da osvoji njeno srce. Duhovita komedija naravi, napisana jezikom 18. veka.

Američki roman. Kentaki, 1925. Šesnaestogodišnja Elen Gedi radi na porodičnoj farmi koju je osnovao predak Francuz. Njen otac, strogi katolik, polaže sve nade u mlađu sestru Frenki, koja uči klavir. Elen se zaljubi u Kristijana, mladog nadničara, koji nad njom počini nasilje i nestane; trudna, krije svoje stanje od porodice i napušta farmu. Roman je prati desetak godina, kroz Veliku depresiju, u ritmu godišnjih doba, životinja i narodnih pesama. Osećajan i neulepšan portret seoskog života.