У Риму, у ИИИ веку, после пада Палмире, племић Луције Манлије Пизон пише својој пријатељици Фаусти, која је остала на Истоку. Прича јој о краљици Зенобији, пораженој и прогнаној близу Рима, и о цару Аурелијану, страшном ратнику који одлучује да сатре хришћане. А Пизон и сам дели ту нову веру.
Овај роман оживљава Рим у време када се сукобљавају две религије, виђен изнутра очима једног угроженог сведока. Наставак је „Зенобије“, али Пизон у њему прича Фаусти шта је било с краљицом: у причу се улази без муке.
Написан у облику писама, лако се чита, писмо по писмо, на језику који учите.
