Рођен на обали Тормеса, у бедној породици, мали Лазаро постаје водич једног слепог просјака, свог првог господара. Да не би умро од глади, учи да га поткрада: пије му вино кроз сламку и краде му кобасицу. Затим служи код шкртог свештеника, а онда код осиромашеног племића који своју беду крије иза лепе одеће.
Објављена без имена аутора 1554. године, а потом забрањена одлуком инквизиције, ова кратка прича пуна лукавства и црног хумора први је пикарски роман.
Лазаро сам, с лукавим осмехом, прича своје авантуре, а кратка поглавља лако се читају на језику који учите.
