Друштвени уговор

Русо полази од једне тврдње: човек је рођен слободан, а свуда је у оковима. Затим тражи облик удруживања у коме би свако, сједињен са свима, ипак слушао само себе. Из тог уговора изводи народну сувереност, општу вољу, закон као израз свих и власт сведену на службу. Дело истражује законитост власти, једнакост, представљање и услове који републици дају трајање. Аутор разумом утемељује оно што је предање темељило на сили или на божанском праву, чврстим и доказним језиком.