Једног јутра Јозеф К., важан банкарски службеник, ухапшен је у свом стану, а не зна зашто. Ипак га пуштају да слободно одлази на посао. Суд који му суди заседа на таванима у предграђу, затрпаним списима, и нико не може да му каже за шта је оптужен.
Кафка је замолио свог пријатеља Макса Брода да после његове смрти спали овај роман, заједно с осталим рукописима. Макс Брод је то одбио. Највећим делом из ове књиге потиче реч „кафкијански“, за сваку апсурдну ситуацију у којој се човек изгуби међу правилима и канцеларијама.
Са својим чудним, понекад готово комичним сценама, и са преводом увек пред очима, овај роман се чита на језику који учите.
