Жути тапет

Младу жену муж лекар одводи у летњиковац да се одмори од нервног поремећаја насталог после порођаја. Пошто јој је забрањено да пише и ради, она потајно води дневник и дане проводи у соби облепљеној жутим тапетом. Шаре на зиду на крају заокупљају сву њену пажњу, и чини јој се да у њима види покрет. Прича истражује кућно заточеништво, лечење мировањем и лекарску реч која пацијенткињи одузима право гласа. Ауторка из тога изводи кратак текст у првом лицу, у коме принуда добија облик море.