Двадесет четири сата из живота једне жене

У пансиону на Азурној обали, бекство госпође Анријет, која је отишла с младим Французом упознатим дан раније, дели сто сталних гостију. Приповедач, једини који ту жену брани, убрзо прима поверење госпође Ц., Енглескиње од шездесет седам година која двадесет година чува сећање на један једини дан. Удовица без занимања, она је једне вечери у казину у Монте Карлу посматрала не лица играча, него њихове руке. Руке једног врло младог човека је задржавају, и она одлучује да се умеша. Приповест истражује изненадну страст, случај и део живота који стане у двадесет четири сата.