Чичиков стиже у један провинцијски град, очара цело отмено друштво и обилази околне земљопоседнике. Предлаже им необичан посао: да откупи њихове мртве кметове. Ти сељаци су умрли после последњег пописа, али се још воде у књигама, а њихови господари и даље плаћају порез за њих.
Од имања до имања смењују се тврдица, простак, неповерљива удовица и сањар: Гогољ од њих прави галерију неодољивих портрета, и један од најсмешнијих романа руске књижевности.
Са преводом увек пред очима, овај роман пун хумора чита се са уживањем на језику који учите.
