После очеве смрти, Елинор и Меријен Дешвуд губе породичну кућу и са мајком одлазе да живе у једној кућици у Девону. Елинор, старија, задржава осећања за себе; Меријен, страствена, каже све што осећа. Меријен се заљубљује у шармантног Вилобија, који јој је једног кишног дана притекао у помоћ, и не крије своју срећу. Елинор, пак, ћутке воли уздржаног Едварда.
Са благом иронијом, Џејн Остин приказује два начина да се воли, а до самог краја питамо се која је од две сестре у праву.
Духовити дијалози чине га пријатним штивом на језику који учите.
