На Кавказу, тридесетих година XИX века, један стари капетан прича путнику причу о Печорину, младом руском официру, бриљантном, пресићеном и опасном за оне који га воле. Затим путнику у руке доспева његов дневник. У њему читамо како Печорин заводи једну кнегињицу само из досаде, и како се хладно бије у двобоју, готово из радозналости.
Љермонтов, који је и сам погинуо у двобоју са двадесет шест година, учинио је Печорина једним од најзанимљивијих ликова руске књижевности: јунаком који то није.
Састављен од пет кратких прича, лако се чита на језику који учите.
